Književne Novine Udruženja književnika Srbije: Kurirka OLGA STOJANOVIĆ - KONTRO-VERZIJA i PER-VERZIJA O DEČAKU IZ ŽUTE KUĆE
Kurirka OLGA STOJANOVIĆ
KONTRO-VERZIJA
I PER-VERZIJA
O DEČAKU IZ ŽUTE KUĆE
izvor: KNJIŽEVNE NOVINE UDRUŽENJA KNJIŽEVNIKA SRBIJE
Kontroverzni mladi pisac Saša Milivojev, prokaženi kolumnista i čovek u akribičkom usponu, bez obzira na ispovedne padove, između ostalih i autor knjige „Ljubavni RecePat“, koji – kako epska narodna pesma nalaže – „Drži lijevu u desnici ruci“ - autor Milivojev alias DEČAK IZ ŽUTE KUĆE - svojim se romanom javlja u trenutku koji nadilazi i sam fenomen publicističke aktuelnosti.
Ovim šokantnim naslovom i sledstvenim mu sadržajem, koji je podcrtano Faction a ne Fiction, autor se drskošću, koja se mora isplatiti, zahvaljuje decentno jednoj vremešnoj Gospođi, Umesto predgovora... Ni teško ni lako nije naslutiti niti ustvrditi da je Gospođa likom i delom nekad prva srpska neprijateljica, a sada moguće prva srpska prijateljica, preplanula i muškobanjasta Karla Del Ponte, kako bi se u žargonu reklo: „Kurata riba“!
Elegancijom doista neobuzdanog, a pokadšto artikulaciji nepristupačnog dara, Milivojev se u ispovesti DEČAKA IZ ŽUTE KUĆE javlja i kao veoma vešt majstor dijaloga, gde se postiže ono što se retko sreće i u velikoj literaturi: POTRESNOST. Samo likovno rešenje korica je jednako brutalno kao i celokupan sadržaj knjige, ali je sve skupa stilski čisto, sa svojevrsnom arapskom akribijom koja piscu nije strana, a čitaocu, možda, postaje i bliska!
Knjiga Saše Milivojeva je u neku ruku aktuelna i saobražena vremenu u kome živimo, i zbog svog „zlostavljačkog karaktera“, jer gađa u metu koju je u slobodnom izražavanju teško i izreći (umetnička forma), koliko ju je god lako medijski eksplicirati. Milivojev se opredelio za ovaj prvi teži posao, rizikujući u prvom licu jednine i život i smrt i vaskrsnuće i pad, igrajući obe uloge istovremeno: i ulogu žrtve i ulogu zlostavljača, ali u sopstvenoj poetici.
Ova bi knjiga morala imati adekvatan odjek, makar u alternativnoj kulturnoj javnosti. I još valja reći da je mladi autor nekom bezumnom smelošću pretekao i zvaničnike koji će u nekom entom milenijumu ustanoviti dokumentarnost ovog slučaja, zapravo predupredio je njihovu mekoputnu malaksalost i korumpiranu smelost.
Štivo ne podleže književnoj ili pedanterijskoj kritici, već samo pohvalama za sam čin koji se iznimno samo ovom autoru nije oteo trenutkom obelodanjivanja. Neka je i PER-VERZIJA I KONTRO-VERZIJA, ali je svakako plemenita koliko i brutalna sub-verzija svakog odlaganja i zakidanja na meri. Mera Saše Milivojeva je jako kilo teksta, i sto grama gratis.
萨沙•米利沃耶夫, Saşa Milivoyev, サーシャ・ミリヴォエフ, Sasha Milivoyev, साशा मिलीवोएव, Саша Миливойев, ساشا میلیوویف, Saša Milivojev, Σάσα Μιλιβόγιεφ, Sasa Milivojev, Sacha Milivoyév, Sascia Milivoev, Sasza Miliwojew, Sacha Milivoev, Sasha Milivojev, ሳሻ ሚሊቮዬቭ, Саша Миливоев, Саша Миливојев, ساشا ميليفويف.