RADE BOŽOVIĆ - NAJBOLJI PROFESOR NA SVETU, piše: Saša Milivojev
Oni koji su imali čast da ga upoznaju, iako im nije predavao arapski na fakultetu, znaju da je dr Rade Božović mnogo više od jednog “profesora”, on je profesor profesora. - Biti profesor ne znači samo dobiti diplomu i raditi negde za platu do penzije, nego biti to do poslednjeg dana života svom snagom svog bića. To je humano zanimanje, sveto zanimanje. Ako niste dobar čovek - ne možete biti ni dobar profesor, ni pisac, ni pesnik. Cilj profesure dr Božovića oduvek je bio da svet koji ostaje iza njega uči i nauči da postane bolji, lepši i humaniji, i da taj cilj prenosi na nove generacije profesora. Danas velika imena srpske akademske javnosti imaju njegov potpis na fakultetskoj diplomi. Dr Božović je profesor emeritus koji je ceo radni vek proveo na Filološkom fakultetu u Beogradu. Čitajući njegovu biografiju i bibliografiju - shvatićete zašto se zvanje emeritusa tako teško stiče, zvanje koje ima jako mali broj ljudi sa Univerziteta.
Rođen je u Zmajevu 31. avgusta 1938 godine. Živi u Beogradu, bavi se arapskim svetom i persijskom književnošću. Rade Božović je i naučnik i profesor, i pisac i pesnik. Stvaralac. I novinar publicista, i kolumnista - postao još u doba komunista (kad je to bilo jako teško). I diplomata, i politički analitičar, poštovano lice i danas u svim stranim ambasadama, gde mu se mlađe diplomate klanjaju kad zakorača po crvenom tepihu - tako svedoče novinari i pesnici sa kojima se družio na prijemima.
Više puta je bio šef katedre za orijentalistiku, prodekan i dekan Filološkog fakulteta. Član je Udruženja knjižnjevnika Srbije i Udruženja književnih prevodilaca Srbije. Poznat je u arapskom svetu, održavao je kontakte sa najpozantijim arapskim književnicima 20. veka (Abd al-Wahhab al-Bayati i dr). Član je Naučnog društva Tunisa od osnivanja (1982), danas ustanove poznate pod imenom Bajtul-hikma (Kuća mudrosti). Bio je aktivni učesnik na književnim i naučnim skupovima na Bliskom istoku, posebno na svearapskom okupljanju pesnika u Mirbedu, u Iraku.
Bavio se i teorijom epskog stvaralaštva. Tokom sedamdesetih i osamdesetih godina prošloga veka objavljen je veliki broj intervjua sa njim u arapskom svetu. Objavio je preko 200 studija i prevoda na srpskom i arapskom jeziku, 26 knjiga, jednu i na arapskom (Prema međukulturalnom dijalogu, Libija, 2001).
Bio je osnivač i predsednik nekoliko društava prijateljstva, sada je predsednik Društva Srpsko-iranskog prijateljstva u Beogradu.
Sarađivao je kao autor u svim važnijim srpskim novinama kao što su Politika, Borba, Književne novine, NIN. Gostvao je nasvim televizijama, objavljivao kolumne na brojnim veb sajtovima. Studije koje je pisao obajvljivao je i na arapskom u najpoznatijim arapskim medijima, kao i prevode jugoslovenske i srpske savremene poezije.
Diplomirao je na Odseku za orijentalistiku, grupa arapski jezik 1962. na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Magistrirao je na temi „Pesimizam u poeziji Badra Šakira el Sejjaba“ (rad delimično objavljen u bejrutskom književnom časopisu „Al Adab“), doktorirao je na temi „Arapi u usmenoj narodnoj pesmi na srpskohrvatskom jezičkom području“ (objavljen 1977.) čiji su rezultati našli mesto i u Istoriji srpske književnosti Jovana Deretića.
2019 – plaketa Arapskog diplomatskog kora za širenje arapske kulture i arapskog jezika.
2018 – plakete Udruženja književnika Srbije za životno delo.
1997 – novinska nagrade Borbe za objavljene kolumne.
1985 – Zlatni prsten Bagdale za prevodilaštvo.
Arapi u usmenoj narodnoj pesmi na srpskohrvatskom jezičkom području, 1977.
Antologije poezije Mašrika i Magriba, Bagdala, Kruševac 1981.
Gramatika arapskog jezika, (tri izdanja, 1984.
U krilu zlatna jabuka, 1985.
Antologija kratke arapske priče, Bagdala, Dečije novine, Kruševac-Donji Milanovac 1986.
Nevina je, grehota je (antologija arapske ljubavne lirike, dva izdanja), drugo izdanje Narodna knjiga, Beograd, 2000,
Srpsko-arapski rečnik, sa S. Vidaković, 2000.
Nahwa hiwar thaqafi, Tripoli, 2001.
Poezija Palestine(dva izdanja), drugo izdanje Narodna knjiga, Beograd 2002.
Islam i Arapi (Bog i Čovek),
Pojmovnik islama (koautorstvo sa V. Simićem, dva izdanja),
Lav je riknuo (istorija engleske kulture), 2008.
Rečnik Islama (sa Vojislavom Simićem), Društvo Srpsko-iranskog prijateljstva, Beograd, 2010.
Oko čuje, uho vidi, Islamska zajednica, Beograd, 2012.
Progonjeni islam (sa M. Teodosijević i I. E. Kostićem), Službeni glasnik, Beograd, 2013.
Istorija arapske klasične i narodne književnosti (od 6-14. veka), Utopija, Beograd 2013.
Stvaralačka snaga Engleza, (Kulturna istorija), Centar akademske reči, Šabac 2015.
PUT ISLAMA, Službeni glasnik, Beograd 2015
Vrt čudesnog umovanja (istočnjački um na stazi večnosti), Zavod za izdavanja udžbenika, Beograd 2016.
Oko čuje, Uho vidi (stare arapske anegdote i priče), Zavod za izdavanje udžbenika, Beograd 2016.
萨沙•米利沃耶夫, Saşa Milivoyev, サーシャ・ミリヴォエフ, Sasha Milivoyev, साशा मिलीवोएव, Саша Миливойев, ساشا میلیوویف, Saša Milivojev, Σάσα Μιλιβόγιεφ, Sasa Milivojev, Sacha Milivoyév, Sascia Milivoev, Sasza Miliwojew, Sacha Milivoev, Sasha Milivojev, ሳሻ ሚሊቮዬቭ, Саша Миливоев, Саша Миливојев, ساشا ميليفويف